Venera između snova i bola
Rodila sam se u školjci punoj soli, na jastuku morske pene, među čežnjama koje nisu smele da progovore. Nosim suknju od porcelana i srce koje se stidi svoje topline. Iz mog srca izrastaju tri strele, tri zvuka što se sudaraju. Jedan mi šapće da ljubav mora da se osvaja, da moram kucati na vrata dok se ne razbiju. I ja kucam. I slomim se. Drugi je hladan učitelj koji me posmatra licem uklesanim u kamen i bez reči poručuje da ne zaslužujem lakoću, da tek kada me zaboli vredim. I ja ćutim. I trpim. Treći me pesnički vara donoseći mi vino od snova i ljubi me tako meko da zaboravim ko sam. I ja se topim. I nestanem. A ja? Ja sam tačka u sredini. Ona što sanja dom u očima drugog pa gradi kuću od pare i dima. Ali koliko god da sam okovana borbom, strahovima, ledom i iluzijama ja znam da u meni živi nešto nepokoreno. I možda ću još padati u magnovenje, u ratove, u tišine koje grizu ali osećam duboko u sebi da ja nisam rođena da umrem u tuđim pričama. Ja sam voda što pronalazi put k...