Bez sebe ti nema života
Ja dolazim s one strane i pratim te još pre prvog tvog udaha, pre nego što su te od majke oštricom razdvojili. Od mene ti bega nema i što pre me prihvatiš pre ćeš doći do slobode. Ja te vrebam iza svakog ćoška, iza svake tvoje nesigurnosti i samo čekam da posrneš da razjapim svoje čeljusti, sažvaćem te i ispljunem kao trulo voće. Ostaviću te tu u blatu, da se valjaš i batrgaš, da cviliš i preklinješ, da moliš za spas. Da moliš dok ne ostaneš bez glasa, dok ti oči ne presuše, dok ti se kosti u prah ne pretvore. I gledaću te, setno i tugaljivo, kružiću oko tebe lagano, katkad ću te suptilno dodirnuti da proverim dal’ dišeš ali spas ti ne mogu dati. Ne mogu jer to nije moj posao. Ja ću te još više pritiskati i ujedati, soliću ti rane. Hraniću te strahovima najcrnje boje, obavijaću te tugom i neizdrživim bolom, teraću te da iskidaš kožu kao okove dokle god ne izađeš napolje i pogledaš me u oči. Pogledaš se u ogledalo. Duboko. Iskreno. Šta to vidiš? Bunar bez dna u koji ćeš upasti u nepovra...